Srbija u roku od 8 sati dobila DVA ULTIMATUMA, prvi iz Moskve, drugi iz Brisela. NE ZNA SE KOJI JE GORI


Prvo nas je Čepurin upozorio na posledice pristupanja EU, a onda nas je Brisel podsetio na obaveze…Istok ili Zapad? Moskva ili Brisel? U samo osam sati, srpskom državnom vrhu su upućene poruke, vezane za strateško opredeljenje naše države. Prvo nas je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin upozorio da će ulaskom Srbije u EU bilateralne poslovne veze pretrpeti značajne promene, da bi nas šefovi diplomatija EU pozvali da postepeno moramo usaglasiti svoju spoljnu politiku s bezbednosnom i spoljnom politikom Unije.
U prvom upozorenju, akcenat je na ekonomiji i energetici. Čepurin je rekao da će posle pristupanja Srbije EU, zona slobodne trgovine Srbija-Rusija ili Srbija-Evroazijska ekonomska unija biti prinuđena da prestane da funkcioniše.
– To će dovesti do kvarenja uspostavljenih trgovinskih tokova Srbije i Rusije, i kao do gubitaka preduzeća dveju zemalja – rekao je Čepurin.
Aleksandar-Cepurin
Više od gubitka preduzeća, treba da nas plaši saradnja u oblasti energetike. Čepurin kaže da pristupanje Srbije EU može imati negativne posledice po tu oblast, a opšte je poznato koliko smo zavisni od ruskog gasa.
Nije mnogo čekao ni Brisel da nam udari packu. U sinoć usvojenim “Prioritetima zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU” piše da Srbija mora postići rezultate u reformama vladavine zakona, jačanju pravosuđa i borbi protiv korupcije, a postepeno mora usaglasiti svoju spoljnu politiku s bezbednosnom i spoljnom politikom EU.
Ove treba obratiti pažnju na MORA. Obe rečenice sadrže ovaj glagol. Kao što je poznato, bez ruskih energenata naša privreda ne može da funkcioniše, tako i znamo za aktuelnu spoljnu politiku EU, odnosno sankcije koje je Brisel nametnuo Moskvi.
Tan2016-6-24_65914527_0
Do sada su se srpske vlasti opirale da Rusiji uvedu sankcije, a najviši državni funkcioneri su u više navrata istakli da Beograd neće narušti tradicionalno dobre odnose dve zemlje.
Ipak, kako odmiče proces pristupanja Srbije EU, odnosno otvaranje poglavlja i harmonizacija sa pravilima Unije, tako i raste pritisak na Beograd.
– To je sve očekivano. Bližimo se trenutku, kada će morati da se donese konačna odluka u kom pravcu Srbija treba da ide – kaže za Telegraf, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar.
Dejan-Vuk-Stankovic-2
Prema njegovim rečima, ne postoji mogućnost dugoročnog balansiranja između ove dve suprostavljene strane.
– Srbija je pred izborom prihvatanja zajedničke politike sa EU i da se time svrsta u red država, koje su uvele sankcije Ruskoj federaciji ili da zadrži postojeći odnos, koji ima prema Moskvi i da se previše distancira od Brisela – kaže Stanković.
Rusija polazi od toga, da ćemo u nekom momentu na putu evro-integracija, Beograd morati da redefiniše odnose sa Moskvom, otud i Čepurinova poruka, smatra politički analitičar Dragomir Anđelković. On za Telegraf kaže da će to izazvati kontra reakcije.
– Prekid je uvek dvostran. Ako mi izađemo iz nekih aranžmana sa Rusijom, onda će i Rusija izaći iz nekih drugih – pojašnjava Anđelković.
Centar_za_razvoj_medjunarodne_saradnje_3
On, ipak napominje, da Brisel u ovom trenutku nema prava da nam postavlja takve uslove, jer je datum pristupanja još jako daleko.
– Za nas je samo važno, da ne prihvatimo nametanje od strane Evropske unije, sada kada je još ne realano da uđemo u Uniju i da se nadamo da će se odnosi Brisela i Moskve u međuvremenu normalizovati, pa da mnoge stvari neće biti problem, koje su sada problem – rekao je Anđelković.
U međuvremenu, premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je primio k znanju izveštaj iz Brisela, dok se povodom izjave ruskog ambasadora srpski zvaničnici nisu izjašnjavali.

Izvor: bhmagazin.org/Telegraf.rs

Komentari

Noviji Stariji